Opste prilike u doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nisu mimoisle ni Resavu, odnosno selo Roandu, u pogledu teskog polozaja sela i siromastva u njima.
Prihodi na selu tesko su se sticali, a porez drzavi je bilo tesko namiriti, pogotovu posle susne godine ili velikih atmosferskih padavina koji su ugrozavale zemljoradnicku proizvodnju.
U Roandi seljaci su jedva opstajali na zemlji, neki su se zaduzivali i tesko izlazili na kraj.
Prvi znaci oporavka u materijalnom polozaju pojavili su se zaposljavanjem mestana u obliznje rudnike "Morava", "Bare", "Senjski Rudnik" i "Ravna Reka", iako su i tu zarade bile mizerne, a posao veoma tezak.
U pojedinim vremenskim periodima u rudnicima je radilo i po 150 ljudi iz Roande.
Prihodi od bavljenja stocarstvom bili su minimalni, jer su trgovci sa strane ucenjivali seljake nudeci im minimalnu cenu prilikom otkupa stoke.
Povremeno, a u vecem obimu uoci praznika, u Roandu su dolazili trgovci iz Pozarevca, Svilajnca i drugih okolnih vecih mesta radi kupovine stoke. Medjutim, pre dolaska u selo dogovarali su se da medjusobno ne konkurisu jedni drugima, kako bi u bescenje dolazili po stoke.
Opstina u Roandi tesko je obezbedjivala prihode za normalan rad i za izdrzavanje opstinskog delovodje i blagajnika, kao i seoskog paroha.
U vecini slucajeva ostvareni prihodi bili su manji od planiranih rashoda, pa se pribegavalo organizovanju nekih aktivnosti kako bi se poboljsala situacija.
Pored osnovnih prihoda koji su ostvarivani od zakupa opstinskih njiva i utrina, od ispase na seoskom groblju, izdavanje opstinske porte u zakup i vreme seoskih slava i zavetina i taksi za izdavanje pasosa za prodaju stoke, sredstva su obezbedjivana i od akcija prikupljanja dobrovoljnog prihoda gradjana.
Rashodi za popravku seoskih i poljskih cuprija na potocima i jarugama, popravku opstinskih i skolskih prostorija i drugo, obezbedjivani su od kazni za ucinjene poljske stete i bespravnog klanja stole i slicno.
Popravka seoskih puteva vrsena je kulukom.
Zbog nemastine ishrana stanovnistva bila je oskudna i jednolicna. Na trpezu su se uglavnom iznosila jela od kukuruza (proja), krompir i pasulj.
Za odecu su koriscene tkanine od vune (sukno), lan i kucina, koju su seljaci sami izradjivali.
Zbog nemastine seljaci nisu mogli d anamire drzavi porez, pa je cesto dolazilo do prinudnih naplata. Porezenici bi tada rasprodajom imovine duznika dolazili do novca za porez i tako jos vise osiromasivali pojedince.
Belezi se slucaj iz 1936. godine, kada selo nije moglo da prikupi novac da izmiri dugovanje prema seoskom parohu Petru Petrovicu, pa je Sresko nacelstvo naredilo da se dug od 3 110 dinara sto pre izmiri.
Da bi se izvrsila ova naredba u selu je organizovana akcija prikupljenja po 4 dinara po domacinstvu za svestenika, ali ceo iznos nije sakupljen pa se ova obaveza prenela u narednu godinu.
Siromasni seljaci ne samo da nisu mogli da ispune obaveze prema Nacelstvu, vec nisu imali hrane za svoje porodice.
U jednoj molbi koju je Nacelstvo u Svilajncu uputila opstina Roanda stoji: "Prikupljanje kosevske hrane u ovoj godini apsolutno je nemoguce iz razloga sto su nam prosle godine uzastopice bile nerodne tri, u tim nerodnim godinama narod se je zaduzio te su u ovu rodnu godinu pojeli i narod i sve sa struka odmah rasprodao za dugove, te je nemoguce sada prikupiti kosevsku hranu i u ovoj godini jer sad vise od pola gradjana iz ove opstine kupuju hranu za svoju familiju.
Zbog velike oskudice u ataru sela pojavile su se kradje, pa je opstina morala da uvede strazu koja je imala zadatak da cuva imovinu gradjana, koji su ih placali posle berbe, u naturi, pet do deset kilograma psenice ili kukuruza po hektaru.
I pored nemastine, opstina Roanda nije uspela da izbegne obavezu prikupljanja kosevske hrane, po Zakonu o opstinskim kosevima.
Naime, iz Moravske banovine u Nisu stiglo je naredjenje Hipotekarnoj banci u ovom gradu da se osenuje Fond za kupovinuhrane cime bi se uvecale obaveze opstine Roanda.
Da bi se ovo izbeglo, u Roandi su u jesen 1938. godine prikupljali kosevsku hranu.
Iz Moravske banovine upuceni su strucnjaci da izvrse klasiranje atara Roande. Posle odredjenih pregleda i procena, dali su nalaz suprotan misljenju strucnjaka koji su 1884. godine tvrdili da se zemljiste u Roandi ne moze klasirati, jer je neplodno.
Veci broj muskih mestana Roande u prolece 1940. godine je pozvan na vojnu vezbu, naredbom Komande pozarevackog vojnog okruga.
Milic Bogdanovic, predsednik Odbora opstine, preduzeo je mere da se sirotinjskim porodicama, ciji su hranioci morali da idu na vezbu, pomogne u namernicama.
Prema sacuvanim zapisima iz tog vremena, opstina u Roandi bila je usvojila uslove za one koji stupaju u opstinsku sluzbu.
Onaj koji je zeleo da stupi u sluzbu blagajnika porao je da garantuje da ce posteno obavljati odredjeni posao uplatom kaucije od 6 000 dinara, pa ukoliko napravi manjak ova kaucija mu se ne vraca. Pored toga, i da garantuje svojom nepokretnom imovinom i dvojicom ziranata da ce posteno obavljati poverenu duznost.
Ako konkurise za druge poslove uslov je bio nesto blazi i dovoljno je bilo da "nije naklonjen picu i svadji"
Seoski cuvari morali su da budu punoletni, pismeni, da su odsluzili vojni rok.
Oni su bili ovlasceni da procene stetu do sto dinara, a za obavljanje posla odredjivana im je naknada u naturi - sest kilograma kukuruza i tri kilograma psenice po hektaru.