Ratni bilans posle zavrsetka I svetskog rata u citavoj zemlji bio je tragican. U Resavi, od preko 3000 ucesnika u ratu, vise od jedne trecine nije se vratilo. O smrtima, mnogih saznalo se tek po zavrsetka rata iz obavestenja ratnih komandi ili od pojedinaca koji su se vratili. Na mnogim kucama isticani su crni barjaci posle saznanja kakva je retna sudbina zadesila njihove najblize. Ispod imena onih koji se nisu vratili, na spomenicima cesto se ponavljao napis "umro na ostrvu Vido 1916". U prvom svetskom ratu iz Roande je ucestvovalo 175 ljudi, skoro iz svakog domacinstva neko, a iz nekih seoskih zadruznih zajednica (BOGDANOVICI, VUCKOVICI, MARKOVICI, MILADINOVICI, MILOSAVLJEVICI, PAVLOVICI i STEPANOVICI) bilo je od 4 do 10 ucesnika u ratu. U temelje slobode bojistima sirom zemlje, povlaceju kroz Albaniju, borbama na solunskom fromntu i prilikom oslabadjanja zemlje, zivote je uzidalo 67 Roancana.

 

Bugarski okupatori su, dovodjenjem svojih ucitelja, pokusali d aovaj kraj pobugare. U Sedlaru su za brdska resavska sela formirali stanicu policijske zandarmerije i odatle vrsili kontrolu brdskih sela na desnoj obali Resave. U Roandu su redje zalazili, ali kad bi i zasli, redovno su vrsili pljacke i batinali ljude. Na meti jihobog terora u prvom redu bile su porodice koje su imale nekog u ratu. Povratak iscrpljenih ratnika na svoja ognjista dao je novu snagu osiromasenim selima da u slobodi zapocnu borbu za izlazak iz bede i siromastva.
Ceste nerodne godine oduzimale su ekonomsku snagu selu i vracale ga u sirotiju, ali su ljudi u slobodarskom zanosu uporno nastojali da se iscupaju iz zaostalosti. Odmah po zavrsetku rata u Roandi je formiran opstinski odbor koji je sebi postavio prvi zadatak --- osnivanje skole u selu.


ROANDA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA


Po zavrsetku 2. svetskog rata siromastvo stanovnistva Roande bilo je vidljivo na svakom koraku.
Stocni fond je bio unisten, a i poljoprivrednih proizvoda bilo je nedovoljno da se prehrani stanovnistvo.
Situaciju je pogorsavao tzv. prinudni otkup zita za potrebe vojske i stanovnistva u krajevima koji su u ratu najvise stradali.
Nije se ostvario plan mestana i vodecih ljudi ovog sela, da se istrazi i otvori rudnik Zabela, u ataru Starog sela, kako bi se obezbedili energentni za ogrev stanovnistva.
Zbog siromastva nisu mogli da se ostvare planovi obnove i izgradnje sela u prvim posleretatnim godinama, iako je bilo predvidjeno da se podigne nova skola, zgrada opstine i Dom kulture, cesma, zatim da se poprave putevi i poruseni mostovi.
Takoreci nista nije radjeno u selu sve dok je ono pripadalo Opstini Plazane i despotovackom srezu.
Naime, iako je Roanda uvek bila u sastavu resavskog sreza, administrativno-teritorijalnom podelom Resave, ovo selo je 1955. godine pripadalo Plazanu.
Na zahtev gradjana, Roanda je pet godina kasnije 1960. godine opet pripojena Opstini Svilajnac.
U periodu od 1948. - 1950. u Roandi je podignuta nova zgrada skole za koju su sav potreban materijal dobrovoljno prikupili mestani.
Prva zemljoradnicka zadruga, ciji je zadatak je bio da se bavi unapredjenjem poljoprivrede proizvodnje osnoavna je 1950. godine. Pri zadruzi otvorena je i prodavnica za snabdevanje gradjanstva robomsiroke potrosnje.
Ona je nasledila delovanje prve Nabavno-potrosacke zadruge, koja je postojala pre 2. svetskog rata, kao i prodavnice mesovitom rodom, vlasnika Sotira Bogdanovica.
Kasnije, u selu je izgradjena nova zadruzna prodavnica i dva magacina za otkup poljoprivrednih proizvoda.
Zemljoradnicka zadruga u Roandi 1965. godine Zzemljoradnickoj zadruzi u Sedlaru.
Elektrifikacija sela izvedemna je u periodu od 1952. - 1960. godine.
Ove godine selo je dobilo razglasnu stanicu sa deset zvucnika koji su omogucavali cujnost na celoj povrsini sela.
Dom kulture podignut je 1964. godine zahvaljujuci dobrovoljnom radu i prilozima mestana, kao i sredstvima mesnog samodoprinosa.
Mestani su sami pekli ciglu za zidanje doma, besplatno davali gradju iz svojih zabrana i obezbedjivali hranu za majstore koji su izvodili radove.
Put Roanda - Plazane, gde je u tamosnjem rudniku radio dobar broj ljudi iz Roande, u duzini od pet kilometra izgradjen je dobrovoljnim radnim akcijama 1965. godine.
Put Roanda - Subotica u duzini od tri kilometara asfaltriran je 1967. godine.
U periodu od 1970.-1974. izvrseno je asfaltiranje ulica u selu i nasipanje poljskih puteva, podignuta su tri manja mosta, dva na glavnom putui jedan kod zgrade osnovne skole.
Put izmedju Roande i Subotice je prosiren, postavljeni su ivicnjaci i obnovljen je novim slojem asfalta, 1977. godine.
Telefonsku centralu sa 180 prikljucaka, izgradjenu dobrovoljnim prilozima gradjana sela je dobilo 1980. godine.
Od 1981.-1982. godine izvrsena je rekonstrukcija niskonaponske elektromreze. Dotrajali drveni stubovi zamenjeni su betonskim i obezbedjenja su dva visokonaponska transformatora.
Izmedju 1987.-1989. godine prodavnicu u centru sela dogradilo je Trgovinsko preduzece "8 oktobar", a u dvoristu skole dogradjen je prostor za predskolsku grupu dece.
Makadamski valjani put izmedju Roande i puta Grabovica-Despotovac u duzini od pet kilometara i nasipanje 15 kilometara poljskih puteva izvrseno je 1994. godine.
Deo ovog puta na teritoriji opstine Svilajnac asfaltriran je 2008. godine, a na delu koji pripada opstini Despotovac izvrsene su popravke nasipanjem kolovoza.