Dozivljaji koji se pamte (Mijo Blazekovic)

   Bilo je to u leto 1969. godine kada smo docekali prvu delegaciju odbornika Skupstine opstine Silajnac. Docek je organizovan svecano ispred Mesnog ureda Topolovac uz prisutnost mestana Topolovca i Preloscice i devojaka u narodnim nosnjama. Svecanost se odvijala uz muziku Svilajnca u parku ispred Mesnog ureda Topolovac.
Na svecanoj sednici drustveno-politickih organizacija Mesne zajednice Preloscica-Topolovac i dragih nam gostiju iz Svilajnca rodila se ideja o bratimljenju ne samo gradova vec i mesnih zajednica u njima. Glavni inicijatori da se pobratime mesne zajednice Roanda --- Topolovac-Preloscica bili su drugovi Zivojin Milosavljevic i Milan Satovic. Nije trebalo dugo cekati da dobijemo pismeni zahtev od Mesne zajednice Roanda da se bratimi sa nasom mesnom zajednicom. Kasnije su to ucinili i mesne zajednice Budasevo i Crkvenac. Tokom 1970. godine bio sam odredjen u delegaciju Mesne zajednice Topolovac-Preloscica sa drugovima Stjepanom Blazekovicem, Milanom Satovicem i Franjom Smigmator da posetimo Mesnu zajednicu Roanda i da se dogovorimo o daljnoj saradnji. Prelazeci preko mosta na Moravi, od veselja sam pritisnuo gas i auto je poceo klizati. Poslednjim naporom sam ga uspeo smiriti, a da nisam uradio u ogradu mosta. Posto smo sretno presli preko mosta svratili smo u prvu gostionu kraj mosta kod nase zemljakinje. Uz muziku i veselje ostali smo u gostionu do kasno u noc. Negde oko 3 sata u jutro krenuli smo prema Roandi. Da ne bi rano budili nase domacine ostali smo spavati u autu do jutra, kraj Resave. Probudivsi se negde oko 5 u jutro umili smo se u Resavi i malo se osvezili, a zatim krenuli u Roandu kod nasih domacina.
Tokom nase posete na svecanoj sednici u Roandi dogovoreno je da Mesna zajednica Roande dodje te iste godine sa svojim mestanima u posetu nasoj mesnoj zajednici. Tokom jula meseca 1970. godine mestani Roande jednim punim autobusom dosli su u posetu Mesnoj zajednici Topolovac-Preloscica. Prilikom te posete potpisan je Grb o prijateljstvu nase tri mesne zajednice. U 20-godisnjoj bratskoj saradnji bio sam skoro u svakoj delegaciji ili masovnoj poseti Roandi. Nase prijateljstvo se prosirilo na omladinu i lovacka drustva. Tako je i danas. Jedni drugima dolazimo i u privatne posete ili lov, ili kada neko ima neko slavlje. Ova saradnja dala nam je pozitivne rezultate o razmeni i primeni raznih iskustava iz zivota radnih ljudi.
Smatram da je to velika stvar, da se obicni ljudi na tako udaljenim prostorima dobro razumeju i to je velika garancija za bratstvo i jedinstvo nasih naroda.

KAKO SAM SE UKLJUCIO U SARADNJU (BOZIDAR PETROVIC)

   Radio sam 14 godina na privremenom radu u Francuskoj, zajedno sa suprugom Milkom. Dolazili smo kuci u Roandu jednom ili dva puta u toku godine, po 20 dana, a zatim se vracali na rad u Pariz. Znali smo da su gradjani Roande uspostavili bratsku saradnju sa gradjanima u Topolovcu i Preloscici, opstina Sisak i da se ta saradnja prosirila na sve drustevene organizacije u nasim mesnim zajednicama. Nismo bili u prilici da uspostavimo saradnju sa nekim od prijatelja iz Preloscice ili Topolovca, posto nismo bili u Roandi u vreme kada su nam karavanom dolazili gradjani iz Posavine. Medjutim u 1978. godini ja i supruga smo prekinuli rad u inostranstvu i dosli kuci. U toj godini, u mesecu avgustu, saznao sam da ce karavanom prijateljstva doci Roandu gosti iz sisacke opstine. Obratio sam se Zivojinu Milosavljevicu i zamolio ga da mi dodeli jedan bracni par iz Topolovca ili Preloscice, sa kojima ce moje domacinstvo da saradjuje. Na spisku dobijenog pre polaska karavana bilo je ljudi koji po prvi put dolaze. Medju tim ljudima na spisku nalazila su se imena bracnog para Ferencak Joze i njegove supruge Ljubice, iz Preloscice, ali nije u spisku naznaceno koliko imaju godina. Pomislio sam, da, ako je taj bracni par po godinama slican meni i mojoj supruzi, to ce biti nasi prijatelji, a ako je to mladji par, bice prijatelji mom sinu i snaji. Kada je karavan prijateljstva stigao u Roandu u sali Doma kulture cekali smo svoje prijatelje. Cim je procitano ime Ferencak Joze moja supruga i ja prisli smo tim ljudima, poljubili se i odveli ih svojoj kuci. Tako smo sa ovim ljudima uspostavili trajno i neraskidivo prijateljstvo. Najmanje dva puta u toku godine odlazimo i oni nam dolaze u posetu. Cinimo i razmene u stoci, tako da su oni meni poslali rasnu svinju i vepra "Vira Durca", a ja njima rasne ovce za priplod i to vozom teretnim, uz veterinarsku potvrdu o zdravstvenom stanju stoke. Ferencak Joza i Ljubica su dolazili na ispracaj naseg sina Srdjana na odsluzujenje vojnog roka. Nasa saradnja nece nikada da prestane, nastavice je nasi mladji.

UVESELJAVAO SAM PRIJATELJE ( MILOJE STEVANOVIC, ROANDA)


U leto 1969. godine, u prvoj delegaciji mesnih zajednica koja je posla u Sisak radi uspostavljanja bratske saradnje sa gradjanima iz te opstine, posao sam i ja, kao muzicar i poneo svoju harmoniku. U delegaciji su bili Miodrag Milojkovic, sekretar Skupstine opstine Svilajnac, Misa Milojevic, nastavnik iz Svilajnca, Zivojin Milosavljevic, sef mesne kancelarije u Roandi i Svetozar Paunovic, odbornik u Skupstini opstine iz Subotice, sa soferom i opstinskim kolima. Uz muziku i pesmu usput stigli smo u Sisak gde su nas primili predstavnici SO. Posle razgovora odveli su nas na rucak, a zatim smo razgledali grad Sisak i prenocili u Sisku. Sutradan smo obilazili mesne zajednice u opstini Sisak. Svuda su nas srdacno docekivali predstavnici mesnih zajednica i vece grupe gradjana. Primetio sam da su ti ljudi bili posebno raspolozeni sto sam u ovoj delegaciji bio ja kao muzicar, a trudio sam se da za celo to vreme sviram, pevam i uveseljavam prijatelje iz Posavine. Bratsku saradnju uspostavio sam sa Medjed Slavkom iz Preloscice.