Milošev Dnevnik

   Milos Bogdanovic, kafedzija u penziji, svojim dnevnikom koji je godinama vodio na zanimljiv nacin odslikao je prilike u Roandi u duzem vremenskom intervalu, a na najslikovitiji nacin prikazao mentalitet ljudi u svom selu, u prvom redu svojih gostiju. Na pravi nacin potvrdio je poruku iz naroda, po kojoj su od davnina u selu najznacajnije licnosti, pop, ucitelj i kafedzija. Pre no sto je za kafanskim pultom nasledio oca Milica, uglednog mestanina, jedno vreme i predsednika opstine u Roandi, decenijama jedinog kafedzije u ovom selu, Milos je bio odlican ucenik nize gimnazije u Svilajncu.

   Prilike u porodici, a pre svega stav njegovog oca onemogucili su mu da nastavi skolovanje u vojnoj skoli, iako su mu tu bila sirom otvorena vrata. Nema nikog u Roandi koji se nece sloziti da je Milos od kada ga znaju, poznat kao miran, stalozen i razborit covek, pedantan u poslu, ljubitelj knjige i novih saznanja, uvek spreman za dijalog sa ljudima, a povrh svega uvek je isao ukorak sa vremenom i novim saznanjima. Dakle, nije imao kud, postao je seoski kafedzija, ali je na sebi svojstven nacin odrzavao komunikaciju sa svojim gostima. Sluzeci ih, slusao je njihove price i sedeci za sankom kafane danima i nocima, na majstorski nacin je svojim krasnopisom u dnevnik unosio zapazanja o njihovim manama i vrlinama, olovkom je zigosao njihovo ponasanje, njihove reakcije i kada su trezni, i kada su bili ophrvani alkoholom. Delovi njegovog dnevnika, koje prenosimo ne govore samo o njegovim dozivljajima u visegodisnjem svakodnevnom susretu sa gostima kafane, vec i o prilikama u selu, o postupcima predstavnika vlasti prema njegovim seljanima u raznim vremenskim periodima, od vremena bede i sirotinje, do preobrazaja sela i promene odnosa medju ljudima. Neke od prica nose crtu saljivog, i saopstene su kao anegdote. Treba reci da je Milos pravi krasnopisac, kao i ilustrator. Primera radi, na zidu njegove kafane bio je redovno istaknut unikatan cenovnik pica kao sto je pored ispisanog naziva pica stajala novcanica vrednosti porudzbine. On je u savrsenoj tehnici i odredjenog razmera uradio kartu povrsine katastarske opstine Roanda sa ucrtanim svim parcelama i imenima vlasnika tog imanja, koja je stajala na zidu kafanske sale.

"Moj otac je i pre 2. svetskog rata drzao nekakvu birtiju, pa je i mene postepeno uvukao u tu kolotecinu. Taj posao sam u pocetku mrzeo, ali nije bilo drugog izbora. Shvativsi da sam sasvim zakoracio u kafanu, koja je postala moje zivotno opredeljenje, nove okolnosti i prilike su uslovile da se sve vise sazivljavam sa mojim junacima ovih prica koje cine sastavni deo mojeg dnevnika - zapisao je Milos na prvim stranicama svog dnevnika.

Gastarbajter

 Mika, dugogodisnji rudarski radnik, iz Roande, pre odlaska na rad u inostranstvo povremeno je dolazio na pice u Milosevu kafanu. Bio je skroman, miran i tih covek, nikome se nikada nije zamerio.
"Jednom prilikom, po dolasku na godisnji odmor dosao je u moju kafanu sa radiokasetofonom u ruci. Odvrnuo je dugme na ovom aparatu i doke je pio pice slusao je muziku, trudeci se da sto vise izazove paznju ostalih gostiju u kafani.
Potom je iz dzepa izvadio i na sto izneo gomilu deviza, a zatim je taj novac vise puta prebrojavao.
U sledecem potezu flasom vina je gadjao i razbio luster u kafani.
Kada ga je alkoholsavladao, poceo je da cascava goste da rastura novac. U jutarnjim satima kafanu je napustio bez prebijene pare, jer su mu polupijani gosti pokupili sav novac.
Kada se otreznio dosao je u kafanu da ukori kafedziju kako je bila njegova duznost da ga zastiti. Nastavio je put do Svilajnca, gde je uz pomoc jednog advokata srocio tuzbu sudu protiv vise mestana koji su prethodne veceri bili u kafani, i koji su ga, kako je naveo, opljackali.
U tuzbi je tvrdio da je prisvojeno njegovih 100 franaka, a svi u kafani su videli da je Mika te veceri imao blizu 3. 000 francuskih novcanica.
Da je u tuzbi naveo sumu novca koju su mu gosti kafane odneli, pukla bi bruka u selu. Njegova tuzba u sudu je odbacena.

Ogrlica

Drugi mestanin Roande nakon sto je zaradio pare u Francuskoj, selom je setao sa dva niza dukata oko vrata, kako bi pokazao koliko je para zaradio u tudjini.
Bio je poznat i po tome sto je promenio krsnu slavu Svetog Nikolu, zbog toga sto se za taj dan sprema posna hrana, uglavnom riba, koju je on uvek morao da ceka u dugom redu pred ribarnicom. Kada to vise nije mogao da podnosi, opsovao je Svetog Nikolu i za slavu izabrao Svetog Dimitrija - Mitrovdan.

Mini zoo vrt

Na periferiji svog rodnog sela, Dobrica Milosavljevic, diplomirani pravnik, nastanjen u Svilajncu, vlasnik advokatske kancelarije u Despotovcu, formirao je mini zooloski vrt.
   U toku je nastanjivanje petnaestak malih kucica i nastresnica sitnim domacim zivotinjama, ukrasnom zivinom i egzoticnim pticama.

Odgajivac

Nenad Milosavljevic od pre deceniju i po bavi se odgojom rasnih pasa i ukrasne zivine.
Njegov rasni pas, engleski seter "Reks" petostruki je mladi sampion Srbije, a na izlozbama sirom Srbije dosad je devetnaest puta bio prvak razreda mladih, 24 puta prvak rase, sedam puta je proglasen za najlepseg psa izlozbe i sest puta je bio pobednik medjunarodne izlozbe.
   Gaji paunove vise boja indijskog porekla. Na sajmovi ukrasne zivine vise puta bio medju najboljima odgajivacima.